Saopštenja -
I ekolozi u Crnoj Gori apeluju na poslanike da ne daju glas Vladinom predlogu Prostornog plana do 2020 godine jer je, kako kažu, konačna i finalna verzija, lošija od prethodne. Ekolozi ukazuju da se vodila neadekvatna javna rasprava po ovom pitanju, a da rasprava u Skupštini neće biti praćena direktnim tv prenosom što dodatno zamagljuje motive za usvajanje Prostornog plana.
Iako je prethodni Nacrt Prostornog plana bio izuzetno loš ipak je bila pristojno obrađena oblas zaštite prirode. Taksativno su bili nabrojani nacionalni parkovi, spomenici prirode i zaštićena područja. Međutim, u finalnoj verziji produbljeni su konflikti između energetičara i ekologa jer se prema riječima Darka Saveljića iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica, u novom planu na vidi šta će Crna Gora štititi do 2020. godine. Dokazujući svoju tvrdnju Saveljić navodi kako je obrađen kanjon Komarnice i Nacionalni park Durmitor:
"Takođe je interesantno s aspekta zaštite prirode da je ostao taj konflikt između energetičara i ekologa kod kanjona Komarnice koji je predložen za pripajanje Nacionalnom parku Durmitor, a istovremeno mu se eksplicitno određuje sudbina u poglavlju za energetiku, planirano je da se potapa, odnosno da bude hidroakumulacija za HE Komarnica. Interesantan je taj dio da se Nacionalnom parku koji je pod UNESCU-ovom zaštitom, međunarodno prepoznat, pripaja i jedna hidorakumulacija što nije zabilježeno u svijetu. Takođe se ovim novim Prostornim planom značajno smanjuje površina Nacionalnog parka Durmitor koja sada iznosi 39 hiljada hektara, a u novom Prostornom planu Crne Gore ona je samo 32 hiljade i 100 hektara. Tom nacionalnom parku je oduzeto oko 7000 hektara, a za komparaciju Nacionalni park Lovćen je oko 6000 hektara, a Nacionalni park Biogradska Gora nešto manje. Znači, Nacionalnom parku Durmitor je ovim Prostornim planom oduzeta površina cijelog jednog nacionalnog parka".
Darko Pajović iz nevladine organizacije Grin Houm kaže da Prostorni plan nezadovoljava kriterijume niti poštuje evropske direktive iz određenih oblasti i međunarodne konvencije iz oblasti zaštite životne sredine.A o samoj proceduri usvajanja i raspravi o Prostornom planu u Skupštini, Pajovic sa nada da u Skupštini postoji dovoljan broj samosvjesnih ljudi koji će shvatiti značaj javne rasprave:
"Smatram da je potpuno neprihvatljivo da se o tako jednom važnom dokumetnu raspravlja mimo kamera i mimo javnosti. To bi bilo isto kao kada bi raspravljali o Ustavu Republike Crne Gore, koji je par exelans politički dokument, upravo bez prisustva javnosti. Mislim da jednostavno to nikom ne bi odgovaralo, mislim na javnost Crne Gore i ne znam kome je uopšte moglo da padne na pamet da se rasprava o Prostornom planu, najznačajnijem dokumentu za ekonomski razvoj Crne Gore, odvija bez prisustva kamera, javnosti u samom parlamentu".
Prostorni plan je najvažniji dokument u hijerarhiji prostorno planskih dokumenata. Vlada ga je usvojila krajem decembra i proslijedila Skupštini na razmatranje. Iz Vlade su odbačene tvrdnje nevladinog sektora da je Prijedlog plana rađen za energetske, građevinske i druge lobije u Crnoj Gori već je rečeno da je zadatak plana da obezbijedi način valorizacije i zaštite prostora, te da upotpunosti odgovara održivom razvoju Crne Gore u narednom periodu. Odbacujući ocjene Vlade, Siniša Stevović iz nevladine organizacije "Most" apeluje:
"Ne možemo vjerovati da će Prostorni plan takvim redosljednom ići prema parlamentu i da će ga u takvom obliku i parlament usvojiti. Još jednom pozivam sve u Crnoj Gori da dobro razmisle što rade jer posljedice koje bi tako usvojeni plan donio po Crnu Goru bile bi jako loše i kasnije bi izazvale velike polemike i velika osporavanja što nije u interesu nikome u Crnoj Gori. Plan takve ozbiljnosti treba usvojiti koncenzusom i po nama je ravan Ustavu. Ja se bojim da ukoliko neko ima namjeru da usvoji plan mimo reda i mimo zakona i nekih evropskih normi da to više neće donijeti dobro Crnoj Gori".
[Postavio/la: Batric]
print
pošalji